Naslovna  /  SEEK   /  Etička kupovina: vodič za početnike
Etička kupovina RUB seek

Etička kupovina

U novembru prošle godine Zelena omladina Srbije  organizovala je seriju radionica, panela i filmskih projekcija na temu – Šta nije u redu sa modnom industrijom? U okviru tog događaja imala sam priliku da pogledam The True Cost, dokumentarac iz 2015.(dostupan je i na Netflixu) s ciljem da probudi potrošače i upozna ih sa impaktom koji modna industrija ima na svet – od izrabljivanja radnika do uništavanja životne okoline.

Film nam veoma plastično predočava nekoliko zastrašujućih činjenica:

– modna industrija je druga kada je u pitanju zagađenje životne sredine, odmah nakon naftne industrije
– radnici u tekstilnoj industriji rade u neuslovima, plate su im male i nemaju gotovo nikakva prava
– reciklira se samo 1% odeće u čitavom svetu
– Greenwashing (lažni zeleni marketing) strategija tu je da nam skrene pažnju i mnoge brendove koji posluju neetički/neekološki predstavi kao ECO

Foto: Fashion Revolution Instagram

vestacko krzo eticka kupovina

 

 

Iako su sve ove stavke kroz nekoliko intervjua i reportaža objašnjene prosečnom modnom konzumentu, jedna kritika mi ipak pada na pamet – gledaocima nisu predočeni dalji koraci koje bi mogli da preduzmu kako bi, barem donekle, situaciju promenili. Mi smo svi učesnici u kreiranju modne scene, pa bi, kao takvi, trebalo da se pitamo i zapitamo.

Naravno da bi na neke drastične promene pre svega trebalo da utiču vlasti, direktnim kontrolisanjem rada na crno, uslova u tekstilnim fabrikama, jasnijim i strožijim ekološkim zakonima… Ali, dok se to ne dogodi, pitam se šta potrošači mogu da urade, jer, mi sve te stvari kupujemo, nosimo ih, i na kraju – odbacimo.

Ako se slažemo da je moda masovne industrijske prozvodnje loša, da radnici u tekstilnoj industriji ne bi trebalo da umiru dok šiju naše nove trendi haljine, reke ne bi trebalo da budu otrovane jeftinom farbom ili da se transportom odeće povećava emisija ugljendioksida – šta možemo da uradimo da to promenimo?

Mi smo svi učesnici u kreiranju modne scene, pa bi, kao takvi, trebalo da se pitamo i zapitamo.

Na žalost, brz i jednostavan odgovor ne postoji. Ovde se ne radi o dijeti, pa da prosto prekinete da jedete ugljene hidrate. Stvar je daleko kompleksnija. Lanci proizvodnje su toliko komplikovani da velike kompanije često ne mogu da garantuju u kom stanju će biti njihovi proizvodi ili u kojim uslovima oni nastaju, jer zapravo ni ne znaju koja ih fabrika izrađuje. Ali, naravno, to ne znači da ne možemo BAŠ NIŠTA da uradimo. Možemo. Prvo i osnovno – manimo se ideje o šoping terapiji i prihvatimo ideju o – promišljenoj kupovini. A evo šta ona podrazumeva i zašto:

KUPUJTE OD DOMAĆIH DIZAJNERA

Za sve nas u Srbiji ovaj korak je nephodan. Domaći dizajneri imaju male proizvodnje, uglavnom ne rade s velikim tekstilnim fabrikama i zarade taman onoliko da ponovo proizvedu. Jedino što niko od njih ne može sa sigurnošću da tvrdi jeste da li su materijali koje koriste iz organskog uzgoja, ali uglavnom jesu prirodni. Dakle, izdvojite malo više novca i, za promenu, kupite nekoliko kvaltetno izrađenih, a možda i unikatnih komada. Samim tim podržaćete i srpsku modnu industriju, kategoriju koja izumire još od 80ih.

Foto: Fashion Revolution Instagram

IZBEGAVAJTE OVE MATERIJALE

Poliester, veštačko krzno ili „eko“ koža izrađuju se od nafte i sintetike, dok ostali varijeteti akrila predstavljaju derivate uglja ili krečnjaka. Viskoza i rejon (čak i bambusov rejon) nastaju visoko toksičnim procesom koji je u velikoj meri doprineo smanjivanju kišnih šuma. Naravno, izbeći poliester nije lako jer se najmasovnije koristi u proizvodnji (jeftin je), ali umesto da nosite plastiku – uložite malo više novca u organske materijale: svilu, lan, organski pamuk, vunu. Na žalost, dobra zamena za kožu ili krzno još uvek ne postoje, ali solidna alternativa je Piñatex– materijal napravljen od listova ananasa.

SERTIFIKATI

GOTS (Global Organic Textile Standard) govori da je minimum 70% materijala od kog je napravljen neki odevni predmet iz organskog uzgoja. OEKO-TEX proverava da li materijali sadrže otrovne hemikalije, dok odeća sertifikovana s Fair Trade oznakom, znači da je prošla kontrolu i da su je izradili dobro plaćeni radnici, koji posluju u dobrim uslovima.

KUPUJTE VINTAGE

Statistike kažu da second hand i vintage radnje globalno prodaju oko 20% odeće, dok se ostalo u najboljem slučaju reciklira u tepihe, materijal za izolaciju ili se, ćešće, šalje u zemlje trećeg sveta, na obimne deponije. A zašto je tako – zato što verujemo da je second hand odeća „prljava“, „nosi lošu energiju“, „skinuta je sa mrtvaca“ itd… Zapravo većina odeće iz second hand radnji je neprodata garderoba iz velikih lanaca koju oni (za određenu sumu, naravno) prosleđuju na dalju prodaju.

KUPUJTE MANJE!

Najbolje što možete da uradite je da kupujete manje garderobe. A relano, kupujete više nego što vam treba. Nakon 90ih kod nas se javila glad za globalnim brendovima koji nude nekvalitetnu i trendi robu. Na primer, otvaranje Zara prodavnice u Beogradu bilo je jedno od naposećenijih u Evropi, nakon čega je brend otvorio još nekoliko prodavnica širom Srbije.

Kvalitetno proizvedena odeća od dobrih materijala omogućava i duži vremenski period nošenja. Kada bismo svi kupovali ovako, proizvodnja bi se neminovno smanjila. Naravno, to ne znači da morate da kupujete preskupe dizajnerske stvari, ima sasvim dovoljno malih i kvalitetnih brendova ili dizajnera, ali ako razmišljate o tome koliko puta ćete tu stvar nositi i ako je to 30+ puta, onda je to definitivo etički i održiv izbor.

Cilj je osloboditi se uticaja marketinga, skupih, kratkotrajnih novih trendova i kreirati sopstveni, autentični stil, s ormarom punim komada u kojima ćete se dobro osećati i putem kojih ćete se najbolje izraziti.

Ako volite odeću koju imate u ormaru, nikada nećete reći – nemam šta da obučem.

 

X