• en
Naslovna  /  SEEK   /  Funkcionalnost vs Moda: tumačenje rodne neutralnosti
Funkcionalnost vs Moda Functionality vs Fashion

Funkcionalnost vs Moda

Rodno neutralna odeća je novi modni talas koji je nastao pod uticajem pokreta za LGBTQ prava i omladinskih alternativnih kultura. Ova odeća postala je deo javnog diskursa kao posledica razvoja globalne modne industrije i brendova poput Zare ili H&M, koji su u skladu sa savremenim kontekstom stvorili kolekcije prihvatljive za ono što se smatra rodno neutralnim stilom. Međutim, ubrzo su naišli na burne reakcije, i mnogi sledbenici stila namenjenog mladima doživeli su ovu odeću kao uvredljivu. Većina kritika usmerena je na želju da se žene obuku u osnovnu mušku odeću, iako je ona do tada povezivana sa univerzalnim odevnim predmetima, ili na marketinške ciljeve koji, ovaj stil aproprijisan od manjinskih grupa, usmeravaju isključivo ka već postojećim kupcima. Pokušaj progresivne mode i politička korektnost otvorile su debatu o tome šta rodna neutralnost pokušava da obuhvati. Da li je to realan i ostvarljiv cilj u modi, ili je u pitanju samo proizvodnja funkcionalne odeće?

 

Na različite načine stil se identifikuje kao nosilac rodne pripadnosti. Određene boje izazivaju direktnu asocijaciju na društveno uslovljenu podelu između muškaraca i žena. Različiti modeli i krojevi odeće, aksesoari i nekonvencionalne kombinacije odevnih predmeta, takođe igraju veliku ulogu u kreiranju muškog i ženskog rodnog identiteta. Na ovaj način, ne samo da se promovišu muški i ženski stereotipi, već se moda koristi kao ilustracija društvenih razlika svih vrsta poput: materijalnog statusa, etničke pripadnosti, obrazovanja, personalnosti i dr. S obzirom da se rod obično naziva mostom između asocijacija nastalih kao posledica posmatranja ponašanja drugih i biološke podele u okviru ljudske vrste, neiznenađuje da je rod velika tema u modnim debatama o identitetu uspostavljenom i razvijanom kroz odeću. Dilema koja nastaje poslednjih godina unutar LGBTQ zajednice razmatra širenje spektra roda, međutim, pitanja je da li je to u opšte moguće u svetu koje je izgrađen na društvenim normama koje su neizbežno isprepletane sa rodnim identitetima.

 

Le smoking Yves Saint Laurent

Yves Saint Laurent, Le Smoking, dizajnirano 1966. godine

Oni koji se pridržavaju sadašnjeg, zasigurno širokog arsenala muške i ženske odeće ne žele da se preorjentišu na modu koja pruža udobnost, ali sa sobom nosi ograničenja. Ako žele da osiguraju svoj izgled u prihvaćenim trendovima muškarci mogu slobodno da nose roze dokle god žene ne nose istu roze u istom trenutku, jer to dovodi do konflikta njihovih namera. Kada muškarci nose tipičnu žensku odeću oni podcrtavaju vrednosni potencijal tih odevnih predmeta. Sa druge strane kada žene nose mušku odeću njima se pripisuje želja za minimalizmom. Postoje izuzeci od ovog pravila, poput legendarnog Le Smoking by Yves Saint Laurent. Ova modna kuća decenijama je bila usmerena na osnaživanje žena, zbog čega je oblačenje žene u muško odelo u potpunosti u skladu s njihovim ciljevima. Njihov potez je sam po sebi značio mnogo više za razvoj mode, nego za emancipaciju žena, s obzirom da odelo o kome je reč nikako nije muško, naprotiv ono pojačava utisak ženstvenosti kroz naglašavanje ženskih karakteristika tela. Ovo odelo jedno je od ključnih prekretnica u razvoju modne istorije, ali se postavlja pitanje koliko je ono u skladu sa rodnom neutralnošću?

 Opšte uzev, ženska odeća često je podeljena između mode i funkcionalnosti, za razliku od muške gde ova podela retko postoji.

 Preispitivanje terminoloških odrednica koje se koriste u raspravama o relevantnim konceptima ukazuje na način na koji smo društveno predodređeni za ovu temu. Termin “moda” je društveni fenomen, dok je “odevanje” termin koji se odnosi na funkcionalnost. Kupovina mode predstavlja stejtment nečijeg identita, dok je kupovina odeće praktičan čin. Opšte uzev, ženska odeća često je podeljena između mode i funkcionalnosti, za razliku od muške gde ova podela retko postoji.
Female Fashion

Uopšten prikaz muške i ženske modne industrije

 Male fashion

 

 

 

 

 

 

 

 

Tačka spoticanja u kritici rodno neutralnog odevanja je što pravimo poređenje između ženske mode i muškog oblačenja, umesto da paralelno poredimo modu sa modom, a odeću sa odećom. U istoj meri u kojoj je muška mode neuhvatljiva, ženska moda ima primat nad ženskim odevanjem. Mušku modu karakteriše oštra podela između minimalizma, u kojem funkcionalnost ima prevagu nad željom da svojom pojavom ostave utisak na druge, i avangardnog stila koji zadire u domen ženske mode. Kada govorimo o funkcionalnosti, rodna neutralnost se automatski pripisuje muškim odevnim komadima. Imajući ovo na umu, teoretićari ističu paradox unisex mode koja dodatno ističe razlike umesto da ih umanjuje.

Funkcionalnost vs moda

H&M “Denim United” kolekcija, 2017

Korporacije kao što su Zara i H&M kreirale su modne linije “Ungendered” (2016) i “Denim United” (2017) kao rodno neutralnu odeću za početnike. Analizirajući ove kolekcije prvo što upada u oči, čak i bez detaljnog pregleda modnih komada je da prosečan kupac u Zari i H&M nije tipičan LGBTQ aktivista koji želi da poseduje androgenu odeću. Takođe, može se zaključiti da u takvoj izrazito marginalizovanoj grupi pojedinaca ne postoji realna profitabilnost, osim ako se simpatije generalne publike ne usmere ka kontroverznom koraku jednostavnog prisvajanja unisex odeće kao održivog budućeg modnog stejtmenta. U isto vreme koristi se “pink-washing”, marketinška strategija sa ciljem da privuče gay-friendly populaciju da bi se brend doživeo kao progresivan.  Druga, opšta kritika koja je stigla na adresu pomenutih modnih brendova je da unisex modeli predstavljaju isključivo mušku odeću koju nose oba pola.

 

Funkcionalnost vs moda Functionality vs fashion

Zara “Ungendered” kolekcija, 2017

Tokom istraživanja za potrebe ovog teksta postalo mi je jasno da je u potrazi za rodno neutralnom odećom nemoguće izbeći stavljanje jednog roda u odeću drugog. Ne postoji način da se izbriše tradicija i već postojeće asocijacije u vezi sa odećom bez redefinisanja same funkcije odeće i njenog pretvaranje u nešto potpuno novo, nešto što do sada nije viđeno. Kada je reč o korišćenju “pink-washing” strategije, jednostavno je uočiti želju korporacija da eksploatišu ovu ideju. Ono što nije uočljivo na prvi pogled je činjenica da marketing zamagljuje našu percepciju i akcentovanjem unisex odeće, u prvi plan stavlja ideju da se žene oblače kao muškarci (a dugoročno i da će muškarcima biti ponuđena ženska odeća). Dizajneri u H&M i Zari su najverovatnije svesni jednostavnosti, kao osnovne prednosti ovih kolekcija, ali umesto da ih nazivaju funkcionalnim ili minimalističkim, oni biraju termine poput androgen ili unisex kako bi izazvali intrigu (ili namerno negativnu kritiku). Naša reakcija kroz javno mnjenje je ono što stvara kontroverzu, a ne sama ideja. Kritika unisex odeće bila je fokusirana na činjenicu da se od žena očekuje da se pridržavaju muških standarda, umesto da se muškarci počnu prilagođavati ženskoj modi. A da li je to uopšte loša zamisao? Za korporacije nijedan publicitet, nije loš publicitet. Međutim, njihovi potezi i postavljanje žena u mušku odeću ukaljali su ideju pokreta za rodnu neutralnost. U isto vreme isprovocirali su komentare pripadnica feminističkog pokreta koje su ovu odeću proglasile uvredljivom.

 

Danas prepoznajemo i rodno neutralnu odeću koja koristi mušku modu, ali i rodno neutralnu odeću koja se povezuje sa različitim subkulturama. Ova razlika je značajna kada raspravljamo o načinu na koji Zara i H&M promovišu rodnu neutralnost nasuprot onoga šta rodno neutralno odevanje treba da predstavlja. Iako su ove kompanije osmislile izvrsnu funkcionalnu odeću, njihova marketinška strategija bazirana je na elementima provokativne i progresivne subkulture. Ukoliku su želeli da naprave nešto androgeno, trebalo je da kreiraju odevne predmete koji imaju estetske odlike stila Igija Popa, Dejvida Bouvija i sl, što bi bilo više u skladu sa onim što navedena subkultura predstavlja. 

 Opšteprihvaćen stav među teoretičarima roda je da rodno neutralna moda postoji dokle god kroj ne naglašava telesne razlike.

I posle svega ostaje otvoreno pitanje može li postojati rodno neutralno odevanje? Odgovor na to pitanje leži u pojedinačnim interpretacijama. Da li je u pitanju moda ili funkcionalnost? Ukoliko je moda, treba li podjednako da spaja tradicionalno muške i ženske elemente, čineći tako novu naizgled nespojivu kombinaciju? Ili je neutralna ukoliko isključuje postojeća pravila? U ovom slučaju preostaje samo funkcionalnost, koju je teško plasirati na tržištu kao nešto novo zato što je to koncept koji se često podrazumeva. Opšteprihvaćen stav među teoretičarima roda je da rodno neutralna moda postoji dokle god kroj ne naglašava telesne razlike. Međutim, to je upravo ono čemu dizajneri teže – jedinstveni kroj za svakoga.  H&M je 2017 pokušao da zamaskira granicu između muške i ženske mode koristeći teksas kao bazu za rodno neutralnu odeću. Teksas je izabran kao materijal čiji razvoj teče paralelno sa emancipacijom žena i prepoznavanjem razlike između pola i roda. U jednom trenutku, baš kao i u evoluciji pantalona, muški i ženski modeli farmerki bili su skoro identični. I pored ovoga, u unisex kolekciji H&Ma bile su prisutne farmerke koje po stilu, boji i kroju su prilagođene svakom polu. Stoga se može reći da je ovaj pokušaj bio postavljen na dobrim osnovama, ali je promašio suštinu.    

 

Naše znanje iz psihologije govori nam da su stereotipi neizbežni. Rodno neutralna odeća je mogući modni pravac ukoliko podrazumeva povezivanje sa specificnim životnim stilom ili jedinsvenom kulturom, poput omladinske subkulture. Normirana odeća ima prednost po pitanju sigurnosti koju nudi svima onima koji imaju potebu da pripadaju određenim društvenim grupama i da stvaraju svoj senzibilitet u skladu sa već postojećom estetikom. Bez rodne asocijacije i konstuisane rodne pripadnosti, bez psiholoske osnove na koju su naslonjeni ti konstrukti, postavlja se pitanje da li bi transrodnii pojedinci uopšte osećali potrebu da menjaju svoj rod. Očigledno je da je najveci problem u stvaranju modne razlike izmedju ženskog i muškog pola, kao i roda zapravo stroga usmerenost ka ženskoj modi. Raznovrsnost ženske mode podsvesno uslovljava žene da pridaju veću važnost svom izgledu. Upravo marketinške kampanje usmeravaju žene da pažnju i novac eksplicitno kanališu ka izgledu odeće, umesto ka njenoj funkcionalnosti. Muškarci, s obzirom da nemaju toliko kompleksan odnos sa modnom industrijom, zbog manjka pažnje koja se pridaje njihovom rodu, nesvesno odustaju od negodovanja.

 Još važnije, to što nosimo može, ali nužno ne mora da nas definiše.

Pitanje ostaje, da li rodno neutralna odeča treba da podrazumeva utilitarnu modu, ili, je ona korak dalje – dete bestidne ljubavi različitih stilova rodnog spektra. U svakom slučaju, glavna kritika uvek će biti rezultat prakse prevlasti jednog roda u odnosu na drugi. Rešenje, možda, leži u radikalnom prekidu prakse koja insistira na razlikama, odnosno u ujedinjenju funkcionalnosti sa modom, žena sa muškarcima i stila sa identitetom. Rodna neutralnost, bez ujedinjenja rodova, naginje više ka Orvelovskom proizvodu jednog sveta bez bilo kakve težnje za ličnim identitetom. Naša priroda teži ka samopredstavljanju kroz simbole. Da ne osećamo potrebu za kategorizovanjem ne bi imali ni tako jaku potrebu za izgradnjom identiteta. Na kraju svega, ostaje konstatacija da je važno primeniti kritičko misljenje kada nam bilo koje trziste nudi brzo rešenje na teška pitanja. Takođe, ne smemo kritikovati modnu industriju, kao nepravdenu prema bilo kojoj rodnoj (ili bezrodnoj) pripadnosti, zato što svakako mi biramo to što nosimo. Još važnije, to što nosimo može, ali nužno ne mora da nas definiše.

Ovaj članak je objavljen i na Moot blogu. Moot je zasnovan na mišljenju i znanju o kulturološkim i filozofskim temama u skladu sa modernim perspektivama. Uključujući, ali ne ograničavajući se na: likovnu umetnost, antropologiju, filmske kritike, ekonomiju i ostalo. Trenutno glavni saradnik i osnivač sajta je Sonja Lundin.

X